Posts under Стихи Category

Доброта – чудесная сила. Доброта как волшебный наряд, Незаметно греющий спину Только тем, кто поистине свят! Доброта – это мудрая сила, Добротой нельзя пренебречь. Если злоба ей двери закрыла Доброта не откажет и впредь. Доброта – золотое сиянье, С ярким светом где-то вдали. Но только для тех, кто годами Сидит у закрытой двери. Доброта – простое деяние, Открой сердце и…

Ты сонца, дзеля якога трэба прачынацца, Ты вецер, што кружыць маё пачуццё. З табою так салодка мілавацца, Не пакідай мяне, маё любімае жыццё! люты, 2011 г.

Why do some people don’t have any tranings? When they know that it’s good for their health. Why do some people like smoking cigarets? And don’t want to think about the scathe. Why do some people want to be happy? But they are afraid of changing their life. Why do all children look so much pretty? And don’t regret to…

У меня есть дома зелёная тетрадь, В ней живут мечты и планы не страдать. Сегодня поняла я, какое её имя – Это, несомненно, «Бесценный дар Мужчины». Там собиралась сила для роста и мечты, Она жила и пела, пока был рядом ты. Тогда не понимала, что даже запись – плюс, Была не благодарна, давала только груз. Сегодня, открыв снова, спустя десятки…

Не лёгкая сложилась смена, Но мне легко было принять Я чётко вижу перемены, Которые мне нужно взять. Я представляю себя милой, Спокойной, нежной и родной, Я так хочу шептать «любимый», Согреть очаг и стать женой. Мы знаем оба – будь что будет, Останется в конце итог. Но правда у меня на блюде.. Спасибо за её глоток! 22 февраля, 2011

Вы ведаеце, хто цяплей за Сонца? Мацней за сілу цяжару Зямлі? Хто ведае ўсё вашае бясконца, І так чакае, калі б вы прыйшлі. Няма на Свеце болей чалавека, Які з табою будзе усё жыццё. Які не скажа “хопіць, кепска!” Прылашчыць Вас, плаксівае дзіцё. Матуля. Колькі ў гэтым слове… Адзіная, адвечная любоў. Яна забудзе і даруе тое, За што наказвае звычайна…

Отчего она так смотрит В наши юные глаза, Каждый взгляд её доносит Клик бесценного тепла. Отчего грустит и плачет, Не показывая нам, А потом так резво скачет И щекочет по бокам. Отчего звонит всё чаще Когда дел твоих предел. И прощает, и прощает… Ну, удобно ли ты сел? Где та формула сойдётся Бесконечности любви С переросшими в привычку Этой щедрости…

Я сказала, што цябе кахаю… На сэрцы лёгка i палёт. Але так кепска – адчуваю Нашага адрознення мёд. Калi не здолець разам быць Я б так хацела навучыцца Цябе любiць-любiць-любiць, Сапраудна, безадказна лiцца! Узняць сябе на гэтых крылах, Убачыць волю у вышынi I тваю веру клапатлiва Несцi, не выпускаць з рукi. 17 сакавiка, 2010

Ты холадам два днi акутана было, Цябе увогуле не хвалявалi людзi. Капалася, купалася скрозь лес брыло… I што? Хiба адны толькi патугi. Але адлiга неузабаве узняла «за», Ды толькi седзячы пад коудрай. Рэкорд Судоку – устрапянулася, каза? Чаму не верыць у малыя перамогi? 09 мая, 2010

Ня можа быць заусёды кепска, Удзень i уноч здараецца жыццё. Калi усе жауранкi сапуць крэпка, Адзiн з iх стау начным байцом. Чаму ж ён не глядзеу спакойна З падкоркавых сабранняу сны. Што павяло таго малога У край цемры, зорнай нематы? Шукау адказ на дзённыя пытаннi: З чаго пачынаецца усход? Чаму пад сонцам вiдаць далей I колерау на цэлы брод? Блукау…